Istorija Vazduhoplovstva

     Čovek je od davnina, posmatrajući i proučavajući ptice, želeo da napravi uređaj sa kojim bi mogao da leti u vazdušnom prostoru, iznad zemlje. Od najranijeg proučavanja letenja ptica, a zatim bacanjem predmeta kroz vazduh, čovek sve više shvata fizikalnost toga kretanja, to jest aerodinamičke zakonitosti.

     U 18. veku, u mnogim državama sveta, bile su sve ozbiljne najave i razmišljanja o ostvarivanju vekovnog ljudskog sna, da uspe da leti. Posebno su Kinezi prednjačili, s upotrebom raketa, kako u zabavama tako i u vojnim borbenim dejstvima.
     Suštinski razvoj vazduhoplovstva počinje 19. novembra 1783. godine, kada je poleteo balon, iz dvorišta Versajskog dvorca u Francuskoj. Tri dana kasnije, 21. novembra 1783, s balonom poleće Pilatr de Rozje. Oduševljenje je ubrzo splasnulo, kada se shvatilo da je balon, u slobodnom vazdušnom strujanju u atmosferi, nije upravljiv. Ubrzano je rađeno na iznalaženju rešenja za njegovo upravljanje, te se došlo do konstrukcije cepelina
     Značajni doprinos dao je nemac Otto Lilienthal, koji je uspešno leteo na jedrilici. Inspirisani njegovim rezultatima, Braća Rajt, koji su izgradili svoj prvi motorni avion Flyer I i s njim su poleteli 17. decembra 1903. godine. Sa tim avionom se teško upravljalo, pomoću prinude uvijanja krila, a kasnije je to razrešeno uvođenjem pomerljivog njegovog dela površine, to jest s krilcima. Za pogon je korišćen motor sa unutrašnjim sagorevanjem.